Početna strana Sadržaj Prethodna strana Sledeća strana Verzija za štampu

UDK: 631.524+634.23:631.541.1

Originalni naučni rad

BIOLOŠKE OSOBINE SORTI TREŠNJE NA PODLOZI GIZELA 6

G. Zec, D. Milatović, Đ. Boškov, B. Đorđević, D. Đurović, S. Čolić, M. Fotirić Akšić

Izvod: Trešnja se u Srbiji gaji najčešće na generativnim podlogama (magriva i divlja trešnja). Stabla trešnje na ovim podlogama imaju veliku bujnost, gaje se na većim razmacima i prorode kasno (u četvrtoj godini). U Evropi se trešnja sve više gaji na novim podlogama slabe i umerene bujnosti koje omogućavaju gustu sadnju i ranije stupanje u rod. Vegetativne podloge Gizela 5 i 6 zauzimaju sve značajnije mesto u zemljama sa intenzivnom voćarskom proizvodnjom. Cilj rada je ispitivanje parametara bujnosti i generativnog potencijala značajnih sorti trešnje na podlozi Gizela 6. Eksperimentalni kolekcioni zasad je podignut na Oglednom dobru Poljorivrednog fakulteta “Radmilovac”, koje se nalazi u neposrednoj blizini Beograda. Ispitivanja su obuhvatila 20 sorti trešnje na podlozi Gizela 6 koje su posađene na rastojanju 4 x 2,2 m. Tokom dvogodišnjeg perioda (2017-2018) ustanovljene su značajne razlike u bujnosti i rodnosti ispitivanih sorata.

Ključne reči: trešnja, podloga, sorta, cvetanje, bujnost, rodnost.

Uvod

Intenziviranje voćarske proizvodnje zasniva se prvenstveno na rezultatima ostvarenim u oblasti sistema gajenja voćaka i selekcionisanju podloga slabije bujnosti. Prilikom podizanja novih zasada prvo se donosi odluka o izboru sorte, podloge, uzgojnog oblika i razmaka sadnje voćaka, u cilju postizanja najboljih proizvodnih rezultata u datim uslovima. U zasadima sa većom gustinom sadnje ostvaruje se ranija početna rodnost, efikasnije i jeftinije izvođenje pomotehničkih mera i brži povraćaj uloženih sredstava (Mićić i sar., 1997).

Zasadi trešnje u Srbiji se skoro u potpunosti zasnivaju na korišćenju generativnih podloga – divlje trešnje (Prunus avium L.) i magrive (Prunus mahaleb L.). Stabla su velikih dimenzija, što otežava izvođenje pomotehničkih mera, naročito berbe, i čini proizvodnju manje ekonomičnom (Milatović i sar., 2011a). Pored toga, sorte trešnje na bujnim generativnim podlogama kasnije prorode. Prema Mišiću (1987), kod voćaka koje se kaleme na generativnu podlogu, fenotipska varijabilnost osobina sorte zavisi od genetičke varijabilnosti sorte, genetičke varijabijnosti podloge i interakcije sorte i podloge.

U svetu se sve više koriste u proizvodnji nove vegetativne podloge slabe bujnosti, koje omogućavaju višestruke prednosti u gajenju voćaka. Intenziviranje proizvodnje trešnje može se ostvariti korišćenjem slabo i umereno bujnih podloga od kojih su najpoznatije Gisela 5 i Gizela 6. Ove podloge utiču na povećanje generativnog potencijala sorti trešnje, koji se ogleda u povećanju broja majskih buketića po jedinici dužine grane i broja cvetnih pupoljaka po majskom buketiću (Milatović i sar., 2015). Whiting i sar. (2005) navode da podloge Gizela 5 i Gizela 6 generalno posmatrano utiču na raniju rodnost i na smanjenu bujnost sorti trešnje. Podloga Gisela 5, pored višestruke pogodnosti koju omogućuje mala bujnost, ima i neke negativne osobine. Trešnje na ovoj podlozi su slabo adaptabilne na lošije zemljišne uslove i preporučuju se za gajenje na plodnim i rastresitim zemljištima (Long i Caiser, 2010). Pojedine sorte na podlozi Gizela 5 imaju često kao proizvodni rezultat prerođavanje i sitan plod (Zec i sar., 2017). Pored toga, sorte trešnje na ovoj podlozi su osetljivije na izmrzavanje cvetnih pupoljaka u toku zime (Lichev i Papachatzis, 2006; Milatović i sar., 2011b). Podloga Gizela 6 se razmnožava mikropropagacijom i dobro se razvija u rastilu. Adaptivnost na zemljište je znatno bolja u odnosu na podlogu Gizela 5. Ima dobar afinitet sa većinom sorti trešnje i srednje je bujnosti. Sorte na ovoj podlozi rano stupaju u rod i dobre su rodnosti. Kada se na nju kaleme samoplodne ili vrlo rodne sorte preporučuje se jače đubrenje i jača rezidba u cilju podsticanja vegetativnog rasta i povećanja krupnoće ploda. Pojedini autori navode da nije pogodna za suviše toplu klimu kakva je u mediteranskim zemljama (Lugli i Bassi, 2010).

Cilj rada je ispitivanje uticaja podloge Gizela 6 na biološke osobine većeg broja sorti trešnje. Dobijeni podaci mogu imati praktičan značaj kod izbora podloga i sorti za podizanje novih zasada trešnje.

Materijal i metode rada

Eksperimentalni zasad trešnje na podlozi Gizela 6 je podignut 2014. godine na Oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta “Radmilovac”, koje se nalazi na periferiji Beograda. Uzgojni oblik je vitko vreteno, a razmak sadnje u zasadu 4 m x 2,2 m. Zasad nije navodnjavan. Da bi se definisalo ponašanje ove podloge u našim agroekološkim uslovima, kao i uticaj na okalemljene sorte formirana je kolekcija sa većim brojem genotipova trešnje na podlozi Gizela 6.

Tokom dve godine (2017-2018) su ispitivane sledeće karakteristike stabala u ogledu: prečnik debla podloge, prečnik debla sorte, dužina jednogodišnjih letorasta, vreme cvetanja, intenzitet cvetanja, vreme zrenja, rodnost i masa ploda. Ispitivanja su obavljena na 20 sorti trešnje koje su okalemljene na Gizelu 6. Početak cvetanja je predstavljen momentom kad je otvoreno 10% cvetova, a kraj cvetanja kad su na 90% cvetova opali krunični listići. Obilnost cvetanja je definisana ocenama od 1 do 5. Bujnost isptivanih sorti je predstavljena merenjem prečnika debla podloge i sorte 5 santimetara ispod, odnosno iznad spojnog mesta. Rodnost je opisana davanjem ocena od 1do 5, dok je krupnoća ploda izražena u gramima. Svi ispitivani parametri predstavljaju prosečne vrednosti dvogodišnjeg ispitivanja.

Podaci za prečnik debla podloge i sorte, dužinu letorasta i masu ploda su obrađeni statistički metodom analize varijanse. Značajnost razlika između srednjih vrednosti utvrđena je pomoću Dankanovog testa višestrukih intervala za verovatnoću 0,05.

Rezultati i diskusija

Najraniji početak cvetanja zabeležen je kod sorte Erli lori (1. april), dok su najkasnije počela sa cvetanjem stabla sorte Regina (6. april) (Tab. 1). Najraniji prosečni kraj cvetanja je imala sorta Erli Lori (11. april), dok je najkasniji kraj cvetanja (18. april) imalo više ispitivanih sorti (Džordžija, Nju star i Skina). Prosečno trajanje cvetanja je bilo 12,2 dana. Najkraće trajanje cvetanja je imala sorta Silest (11 dana) a najduže Džordžija (14 dana). Ispitivane sorte na podlozi Gizela 6 su uglavnom imale vrlo obilno cvetanje (sa ocenom većom od 4,5). Najmanje ocene za obilnost cvetanja su dobile sorte Grejs Star (3,8) i Kordija (4,2).

Radičević i sar. (2011) su ispitivali vreme cvetanja 21 sorte trešnje na podlozi divlje trešnje. Prosečno vreme cvetanja ispitivanih sorti je bilo 11 dana. Sorte Burlat, Samit i Kordija su u pomenutim ispitivanjima dobile ocenu 4 za obilnost cvetanja. Iste sorte na podlozi Gizela 6 su imale veće prosečne ocene obilnosti cvetanja (4,7; 4,9 i 4,2) Dobijeni rezultat potvrđuje uticaj podloge Gizela 6 na obilnije cvetanje sorti trešnje.

Prosečno trajanje cvetanja ispitivanih sorti na podlozi Gizela 6 bilo za jedan dan duže nego kod sorti na divljoj trešnji (Radičević i sar., 2011). Trajanje cvetanja sorti trešnje zavisi značajno od vremenskih uslova u godinama ispitivanja, pa se duže trajanje cvetanja ne može pripisati samo uticaju podloge.

Tabela 1. Prosečno vreme cvetanja i zrenja sorti trešnje (2017-2018. godine)

Table 1. The average time of flowering and fruit maturation of sweet cherry cultivars (2017-2018)

Sorta
Cultivar
Početak
cvetanja

Start of
flowering
Kraj
cvetanja

End of
flowering
Trajanje
cvetanja

Duration of
flowering
Obilnost
cvetanja

Abundance
of flowering
Vreme
zrenja

Time of fruit
maturat.
Erli lori 1. april11. april134,814. maj
Burlat3. april15. april124,716. maj
Samit4. april16. april124,927. maj
Silest2. april13. april11527. maj
Silvia3. april15. april12528. maj
Grejs star4. april16. april123,831. maj
Karmen5. april17. april124,71. jun
Džordžija4. april18. april1452. jun
Nju Star5. april18. april1352. jun
Star.h.dž.3. april16. april1353. jun
Blek star3. april16. april134,93. jun
Kristalina5. april17. april1253. jun
Sanberst5. april17. april1254. jun
Erc5. april17. april1254. jun
Ferovija5. april17. april1254. jun
Kordija5. april17. april124,25. jun
Regina6. april17. april114,612. jun
Skina5. april18. april13513. jun
Katalin5. april17. april124,514. jun
Svithart3. april16. april13514. jun

Najranije prosečno vreme zrenja je zabeleženo kod sorte Erli lori (14. maj) a najkasnije kod sorti Svithart i Ktalin (14. jun). Kod svih sorti je zabeleženo nešto ranije vreme zrenja u odnosu na rezultate prethodnih istraživanja. Mišić (1988) navodi da je vreme zrenja sorte Sanberst druga dekada juna, dok je u ovom ogledu njeno prosečno vreme zrenja bilo 4. juna. Dobijeni rezultati vremena zrenja su nastali pod uticajem vremenskih prilika – posebno visoke temperature vazduha tokom proleća 2018. godine.

Prečnik debla predstavlja značajan parameter bujnosti stabla voćaka. Prosečne vrednosti prečnika debla podloge i prečnika debla sorte (Tab.2) pokazuju da je najveću bujnost imala sorta Grejs star (63 mm, 88 mm). Najmanji prečnik debla i podloge i sorte su imale sorte Svithart (36 mm, 48 mm) i Erc (38 mm, 48 mm)(sinonim pod kojim se gaji najverovatnije Germerzdorfska u Grockoj i okolini). Drugi parametar bujnosti koji je ispitivan takođe pokazuje da je najmanju prosečnu dužinu letorasta imala sorta Svithart (34 cm), dok je najduže letoraste imala sorta Grejs star (54 cm). Dobijeni rezultati ukazuju na značajnu razliku u bujnosti ispitivanih sorti na podlozi Gizela 6. Dobijene razlike u bujnosti mogu nastati pod uticajem različite genetske osnove sorti trešnje, ali takođe mogu biti i rezultat interakcije sorta-podloga kako navodi Mišić (1987).

Najveću ocenu rodnosti je dobila sorta Katalin (4,8) dok se po krupnoći ploda ističu Karmen (11,3 g) i Grejs star (10,5 g). Najmanju ocenu rodnosti je dobila sorta Burlat (0,8) dok je najmanju masu ploda imala sorta Svithart (5,7 g). Rezultati rodnosti i mase ploda kod ispitivanih sorti se značajno razlikuju. Jedan od osnovnih uzroka dobijenih rezultata je uticaj podloge na kojoj se nalaze ispitivane sorte.

Tabela 2. Parametri bujnosti i rodnosti sorti trešnje

Table 2. Parameters of vigor and productivity of of sweet cherry cultivars

Sorta
Cultivar
Prečnik debla
podloge

Rootstock
diameter
(mm)
Prečnik debla
sorte

Scion
diameter
(mm)
Dužina
letorasta

Shoot
length
(cm)
Rodnost
(ocena 0-5)

Yield
(0-5 scale)
Masa
ploda

Fruit
weight
(g)
Erli lori 46 b-e60 c-e37 cd2,86,2 h
Burlat54 a-c75 a-c41 b-d0,86,5 gh
Samit48 a-e67 b-d52 ab2,38,9 c-e
Silest41 c-e50 de42 a-d28,5 d-f
Silvija46 b-e61 c-e41 b-d3,37,7 f
Grejs star63 a88 a54 a2,810,5 ab
Karmen39 c-e50 de38 cd1,811,3 a
Đžorđžija39 c-e50 de44 a-d37,7 f
Nju star44 b-e51 de40 b-d3,58,5 d-f
Star. h. dž.46 b-e63 b-e43 a-d2,88,0 ef
Blek star58 ab81 ab47 a-c3,68,9 c-e
Kristalina40 c-e59 c-e43 a-d3,87,5 fg
Sanberst44 b-e59 c-e45 a-d4,49,3 bc
Erc38 de48 e37 cd1,58,1 ef
Ferovija53 a-d60 c-e47 a-c2,78,2 d-f
Kordija51 a-e65 b-e48 a-c2,79,8 bc
Regina59 ab79 ab49 a-c3,19,1 c-e
Skina51 a-e70 a-c43 a-d3,58,6 d-f
Katalin52 a-d65 b-e42 a-d4,89,1 c-e
Svithart36 e48 e34 d4,55,7 h

Srednje vrednosti označene istim slovom unutar kolone ne razlikuju se statistički značajno prema Dankanovom testu višestrukih intervala za P≤0,05.
Mean values followed by the same letter within a column do not differ significantly according to Duncan’s multiple range test at P≤0.05.

Long i Kaiser (2010) navode da sorte srednje produktivnosti kao što su Skina i Regina mogu da postignu odlične proizvodne rezultate na Gizeli 6, dok visoko produktivne sorte daju slabiji ukupni rezultat zbog sitnijih plodova. U prikazanim rezultatima (dobijenim u zasadu bez navodnjavanja) sorte Regina i Skina su postigle vrlo dobru krupnoću ploda (9,1 g i 8,6 g) dok su visokoproduktivne sorte Svithart i Kristalina imale plodove manje mase (5,7 g, odnosno 7,5 g).

Stabla sorti koje su pokazale loše proizvodne rezultate (rodnost i masa ploda), Erli lori, Erc i Svithart karakteriše i slaba bujnost na podlozi Gizela 6. Dobijeni rezultat se može tumačiti uticajem genetske osnove sorte, uticajem podloge i interakcijom podloge i sorte.

Zaključak

Na osnovu dvogodišnjih ispitivanja 20 sorti trešnje na podlozi Gizela 6 mogu se izvesti sledeći zaključci:

Literatura

  1. Lichev, V., Papachatzis, A. (2006): Influence of ten rootstocks on cold hardiness of flowers of cherry cultivar ‘Bigarreau Burlat’. Scientific Works of the Lithuanian Institute of Horticulture and Lithuanian University of Agriculture 25(3):296-301.
  2. Lugli, S., Bassi, G. (2010): Speciale portinessti. Ciliegio. Rivista di Frutticoltura e di Ortofloricoltura 2(7-8):36-42.
  3. Long, L.E., Kaiser, C. (2010): Sweet cherry rootstocks. A Pacific Northwest Extension Publication, Oregon State University, University of Idaho, Washington State University. PNV 619.
  4. Mićić, N., Đurić, G., Stanojević, V., Radoš, Lj. (1997): Sistemi gajenja kao faktor inteziviranja proizvodnje koštičavih voćaka. Zbornik naučnih radova Instituta PKB Agroekonomik 3(1):211-220.
  5. Mišić, P.D. (1987): Opšte oplemenjivanje voćaka, Nolit, Beograd.
  6. Mišić, P.D. (1988): Nove sorte voćaka, Nolit, Beograd.
  7. Milatović, D., Đurović, D., Đorđević, B., Vulić, T., Zec, G. (2011a): Pomološke osobine novijih sorti trešnje na podlozi Kolt. Journal of Agricultural Sciences 58(1):61-72.
  8. Milatović, D., Đurović, D., Vulić, T., Đorđević, B., Zec, G. (2011b): Osetljivost novijih sorti trešnje na podlozi Gizela 5 na zimske mrazeve. Zbornik radova III savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, pp. 231-238.
  9. Milatović, D., Nikolić, M., Miletić, N. (2015): Trešnja i višnja, drugo dopunjeno izdanje. Naučno voćarsko društvo Srbije, Čačak.
  10. Radičević, S., Cerović, R., Marić, S., Đorđević, M. (2011): Flowering time and incompatibility groups-cultivar combination in commercial sweet cherry (Prunus avium L.) orchards. Genetika 43(2):397-406.
  11. Whiting, M.D., Lang, G., Ophardt, D. (2005): Rootstock and training system affect sweet cherry growth, yield, and fruit. HortScince 40(3):582-586.
  12. Zec, G., Čolović, V., Milatović, D., Čolić, S., Vulić, T., Đorđević, B., Đurović, D. (2017): Rootstock influence on vigor and generative potential of young sweet cherry trees. Book of abstracts 3rd International Symposium for Agriculture and Food - ISAF 2017, Ohrid, Republic of Macedonia, 18-20 October 2017, p. 196.

UDC: 631.524+634.23:631.541.1

Original Scientific Paper

BIOLOGICAL CHARACTERISTICS OF SWEET CHERRY CULTIVARS ON GISELA 6 ROOTSTOCK

G. Zec, D. Milatović, Đ. Boškov, B. Đorđević, D. Đurović, S. Čolić, M. Fotirić Akšić

Summary

Sweet cherry in Serbia is most often cultivated on seedling rootstocks (Mazzard and Mahaleb). Cherry trees on these rootstocks have strong vigor, they are planted at larger spaces, and they come late into bearing (in the fourth year). In Europe, the cherry trees are also grown on new clonal rootstocks of low or moderate vigor, which enable high-density planting and early precocity. The clonal rootstocks Gisela 5 and Gisela 6 occupy an increasingly important place in countries with intensive fruit production. The aim of the paper is to study the parameters of vigor and the generative potential of significant sweet cherry cultivars grafted on the Gisela 6 rootstock. The experimental orchard is situated at the Experimental farm “Radmilovac”, of the Faculty of Agriculture (near Belgrade). The tests included 20 cultivars of sweet cherries on the Gisela 6 rootstock which were planted at a distance of 4 m x 2.2 m. During the two-year period (2017-2018) significant differences in the vigor and productive characteristics of the investigated cultivars were found.

Keywords:sweet cherry, rootstock, cultivar, flowering, vigor, yield.